Osmeh kao najbolji dizajn

Moda je odavno naučila da kontroliše sve. Svetlo, muziku, korak, pogled, pokret ruke. Naučila je čak i kako da izgleda spontano kada je sve unapred precizno određeno. A onda se dogodi trenutak koji niko nije isplanirao.

Prva Chanel revija Matthieua Blazyja kao kreativnog direktora bila je jedan od onih događaja od kojih se očekivalo mnogo. Novi početak za jednu od najpoznatijih modnih kuća na svetu i dizajner pred gotovo nemogućim zadatkom, kako promeniti Chanel, a da Chanel i dalje ostane Chanel? Blazy nije pokušao da izbriše prošlost. Uzeo je njene kodove i malo ih olabavio. Manje ukočenosti, više pokreta. Manje potrebe da se dokaže luksuz, više želje da se oseti žena koja tu odeću nosi. Ali meni najvažniji trenutak te večeri nije bio nijedan sako, haljina ili torba. Dogodio se na kraju. Na reviji 6. oktobra 2025. godine, u moru ozbiljnih lica i savršeno uvežbane modne ravnodušnosti, Awar Odhiang više nije mogla da kontroliše emociju. Ili je jednostavno odlučila da nema razloga da je kontroliše. Raširila je ruke. Nasmejala se od uva do uveta. Dala je svoje srce tom trenutku bez taktike, bez kalkulacije i bez pitanja da li je to dovoljno „Chanel“. Magija se dogodila. Ljudi su joj poverovali.