Postoji nešto pomalo paradoksalno u našoj novoj opsesiji dugovečnošću. Nikada nismo imali više načina da saznamo šta se događa u našem telu, a nikada nismo bili toliko zaokupljeni time da ga unapredimo.
Pratimo san, puls i stres. Merimo krv, hormone i biološku starost. Govorimo o mišićnoj masi, metabolizmu, zdravlju mozga i godinama koje možemo da „dobijemo“. Longevity je iz laboratorija i specijalizovanih klinika prešao u svakodnevni jezik wellnessa i polako postaje način na koji razmišljamo o sopstvenoj budućnosti.Ali možda je upravo tu trenutak da zastanemo.Jer želja da živimo dugo nije nova. Nova je ideja da možemo precizno da kontrolišemo kako ćemo stariti.
Savremeni longevity pristup zato sve manje govori samo o godinama, a sve više o godinama u kojima možemo da ostanemo snažni, pokretni, mentalno prisutni i nezavisni. To je razlika između lifespan i healthspan. Ne samo koliko dugo živimo, već koliko dugo možemo kvalitetno da živimo. I to je, zapravo, vrlo privlačna ideja.
Niko ne sanja o još deset godina provedenih samo da bi broj bio veći. Želimo da putujemo. Da imamo energiju. Da možemo da nosimo kofer bez razmišljanja. Da sa 60, 70 ili 80 i dalje imamo radoznalost za novi grad, novu knjigu, novi razgovor. Zato se longevity danas ne završava u ordinaciji. Ulazi u hotele, spa centre, trening studije, skincare i tehnologiju. Postaje deo načina na koji biramo gde ćemo spavati, kako ćemo vežbati i šta ćemo učiniti za svoje zdravlje pre nego što se pojavi problem. Ali postoji granica.Ako svaki obrok postane matematička jednačina, svaki trening test karaktera, a svaki jutarnji rezultat na satu procena naše vrednosti gde je tu život?
Možda je zato najzanimljiviji longevity trend onaj koji na prvi pogled izgleda kao njegova suprotnost. Sve se više govori o povratku zadovoljstvu, spontanosti, društvu i osećaju da ne moramo baš svaki deo sebe da optimizujemo. Wellness počinje da se pita da li je moguće biti zdrav, a ne biti opsednut zdravljem. I možda je to pitanje koje će obeležiti sledeću fazu cele priče. Ne koliko možemo da produžimo život. Ne koliko parametara možemo da izmerimo. Već šta je prava mera brige o sebi: ona koja nam pomaže da živimo duže, a ne ona zbog koje zaboravimo da živimo.
Jer možda je upravo to prava mera.
