01.11.2026
Emilija – Romanja u punoj brzini: Vikend između Ferrarija i gastronomskih iznenađenja Massima Botture
Marija Babović | @triptailor.society
Dva sata od Milana, pejzaž počinje da govori nekim drugim jezikom. Ovde se ne broje samo kilometri, već konjske snage, godine odležavanja Parmigiana Reggiana i broj zvezdica iznad restoranskih vrata. Modena i Maranello možda su tek dve tačke na mapi Emilije-Romanje, ali između njih staje gotovo sve ono zbog čega volimo Italiju: Ferrari crvena, Botturina gastronomija, balsamico koji sazreva decenijama i posebna lakoća sa kojom Italijani od svakodnevice naprave stil života. Ako tražite ideju za savršen jednodnevni beg iz Milana, teško je zamisliti zanimljiviju kombinaciju.
Maranello: Tamo gde je sve počelo
Prva stanica je Maranello, gradić čije je ime praktično sinonim za Ferrari. Ovde se nalazi sedište kompanije, fabrika i čuveni Museo Ferrari, mesto na kojem priča o Enzu Ferrariju, Formuli 1 i nekim od najvažnijih automobila u istoriji brenda prestaje da bude samo priča o automobilima. Maranello ima neobičnu energiju. Propinjući konj je svuda, zvuk motora deo je svakodnevice, a crvena boja gotovo da funkcioniše kao lokalni dress code. Museo Ferrari vodi kroz evoluciju brenda, od Enzove vizije i prvih modela do bolida Formule 1 i savremenih superautomobila. Ali možda najlepši deo priče o Maranellu počinje tek kada izađete iz muzeja i sednete za sto.
Cavallino: Ferrari za stolom
Preko puta fabrike nalazi se Cavallino, istorijski restoran u kojem je Enzo Ferrari nekada ručao sa saradnicima, vozačima i gostima. Danas je njegovu gastronomsku priču preuzeo Massimo Bottura, čovek koji je modernu kuhinju Emilije-Romanje predstavio svetu. Cavallino je obnovljen u saradnji sa dizajnerom i arhitektom Indiom Mahdavijem, ali je zadržao vezu sa Ferrarijevom prošlošću. Memorabilije, fotografije, detalji inspirisani automobilizmom i prepoznatljiva crvena provlače se kroz prostor, dok Bottura na tanjiru radi ono po čemu je postao poznat: uzima nešto duboko tradicionalno i prevodi ga na savremeni jezik.
Ovde se ne dolazi samo zato što je restoran povezan sa Ferrarijem. Cavallino je možda najbolji uvod u ono što vas nekoliko kilometara dalje čeka u Modeni.
Modena: Grad u kojem se tradicija ne čuva pod staklenim zvonom
Ako je Maranello priča o italijanskoj brzini, Modena je priča o strpljenju. Parmigiano Reggiano ovde sazreva mesecima i godinama. Tradicionalni balsamico stari u malim drvenim buradima, ponekad decenijama. Testenina se i dalje razvlači rukama, a recepti prelaze sa generacije na generaciju. Upravo iz takvog okruženja dolazi Massimo Bottura, rođen u Modeni 1962. godine. Njegov uspeh nije nastao odbacivanjem tradicije, već njenim rastavljanjem na delove i ponovnim sklapanjem na potpuno neočekivan način. Njegova gastronomija postavlja pitanje: koliko daleko možete otići od originala, a da mu ipak ostanete verni? Odgovor se nalazi iza jednih prilično nenametljivih vrata u centru Modene.
Osteria Francescana: restoran koji je promenio način na koji svet posmatra italijansku kuhinju
Osteria Francescana otvorena je 1995. godine i danas nosi tri Michelin zvezdice. Restoran je dva puta zauzeo prvo mesto na listi The World’s 50 Best Restaurants, 2016. i 2018. godine, a rezervacija stola u ovom restoranu, prava je umetnost. Ali broj priznanja zapravo najmanje objašnjava zbog čega je ovo mesto postalo toliko značajno. Bottura je uzeo ukuse sa kojima je odrastao.Parmigiano Reggiano, torteline, mortadelu, balsamico i pretvorio ih u jela koja često više podsećaju na savremenu umetnost nego na ono što zamišljamo kada pomislimo na italijansku trattoriju. Njegov čuveni „Five Ages of Parmigiano Reggiano in Different Temperatures and Textures“ jedan je od najboljih primera te filozofije: jedan od najpoznatijih proizvoda Emilije-Romanje pojavljuje se u različitim fazama sazrevanja, temperaturama i teksturama. Tu je i legendarni „Oops! I Dropped the Lemon Tart“, desert nastao iz kuhinjske nezgode koja je pretvorena u jedno od najprepoznatljivijih Botturinih jela. Kod njega nesavršenost postaje ideja, a sećanje sastojak.
Casa Maria Luigia: Botturin svet izvan restorana
Ali Botturina priča ne završava se u Osteria Francescani. Nastavlja se u Casa Maria Luigia. Na nekoliko kilometara od centra Modene, Massimo Bottura i njegova supruga Lara Gilmore pretvorili su nekadašnje seosko imanje u nešto što nije sasvim hotel, nije samo restoran, niti klasičan agriturismo. To je pre produžetak njihovog pogleda na italijanski život. Tu su umetnost i dizajn, bašte, bazen, teniski teren, vinogradi i voćnjaci, ali i gastronomija koja ostaje u centru čitavog iskustva. U okviru imanja nalazi se i Acetaia Maria Luigia, posvećena tradicionalnom balsamicu Modene, sa buradima u kojima vreme postaje jedan od najvažnijih „sastojaka“. Casa Maria Luigia pokazuje možda najjasnije šta Bottura zapravo pokušava da uradi: da sačuva Emiliju, ali ne kao muzej. Da njene ukuse, rituale, muziku, umetnost i gostoprimstvo prenese u sadašnjost.
Ferrari, Parmigiano i jedna veoma dobra lekcija o Italiji
Zato kombinacija Maranello + Modena funkcioniše toliko dobro.
Naizgled, Ferrari i Parmigiano Reggiano nemaju mnogo zajedničkog. Jedan je simbol brzine, drugi zahteva godine strpljenja. Jedan nastaje iz inženjerske preciznosti, drugi iz mleka, soli, zanata i vremena. A ipak, oba pričaju istu priču o ovom delu Italije: opsesiju detaljem, poreklom i idejom da ono što pravite ne mora biti samo dobro već mora imati identitet. Možda zato savršen dan ovde počinje uz zvuk Ferrarijevog motora u Maranellu, nastavlja se ručkom u Cavallinu, a završava šetnjom kroz Modenu i vecerom I pričom o Massimu Botturi.
Jer Emilia-Romagna možda jeste poznata kao italijanska „Food Valley“, ali kada joj dodate Ferrari, shvatite da ovde apetit nikada nije bio rezervisan samo za hranu.
