Rosalía je na dodeli Billboard Latin Music Awards u Majamiju ponela Givenchy haljinu koju je Sarah Burton dizajnirala za kolekciju proleće/leto 2027.
I mada je te večeri primila prestižnu nagradu Hall of Fame, mene je mnogo više zainteresovalo ono što je nosila.
Postoji jedna vrsta opsesije koju posebno cenim. Ona koja ne pristaje na približno, dovoljno dobro ili gotovo savršeno. Opsesija detaljem, konstrukcijom, proporcijom. Ona zbog koje se jedan komad odeće posmatra kao ozbiljno umetničko delo.
Sarah Burton pripada retkoj grupi dizajnera koji razumeju da je za stvaranje nečeg izuzetnog potrebno mnogo više od dobre ideje. Potrebno je gotovo fanatično poznavanje zanata.
Kao stilistu, fascinira me trenutak kada materijal prestane da bude samo materijal. Kada dobije volumen, karakter i sopstvenu arhitekturu. Kada više ne razmišljam kako je nešto sašiveno, već kako je uopšte bilo moguće zamisliti ga.
A onda dolazi Rosalía.
I upravo tu počinje drugi deo ove priče. Jer nije dovoljno napraviti izuzetnu haljinu. Potrebna je i osoba koja ume da je nosi bez straha da će ostati u njenoj senci.
Nikada nisam verovao da moda mora svima da se dopadne. Naprotiv, često su me najviše privlačile upravo one kreacije koje izazivaju otpor, zbunjenost ili potrebu da ih pogledamo još jednom.
Danas, kada se gotovo sve meri vidljivošću, cenom i brojem reakcija, meni je sve dragocenije ono što ne možemo tako lako da izmerimo. Znanje, strpljenje, imaginacija i ljudska ruka.
Zato ovu Givenchy haljinu ne posmatram kao još jedan uspešan izlazak na crveni tepih.
Posmatram je kao rezultat jedne veličanstvene opsesije.
A bez opsesije, verujem, nikada nije ni nastala zaista velika moda.
